Meniji ...

Šta donosi nova verzija strategije EU za Balkan?


U najnovijoj verziji Strategije za Zapadni Balkan, u koju Radio Slobodna Evropa ima uvid, navodi se da je politička elita u zemljama regiona povezana sa kriminalnim strukturama.

“Danas, zemlje pokazuju jasne elemente ‘zarobljene’ države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa”, ističe se u najnovijoj verziji Strategije i ocenjuje da sve ovo gaji osećaj nekažnjavanja i nejednakosti.

Strategija o kredibilnoj perspektivi proširenja prema Zapadnom Balkanu Evropska komisija će objaviti u Strazburu u utorak.

U najnovijoj verziji ovog dokumenta se upozorava da postoji “ekstenzivno političko mešanje u medije i kontrola nad njima”.

“Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne”, poručuje se u najnovijem tekstu Strategije.

Strategija o Zapadnom Balkanu upozorava na dva važna pitanja koja se tiču celog regiona a koja se trebaju rešiti pre pristupanja bilo koje zemlje u EU: dijalog između Srbije i Kosova, te bilateralni sporovi.

“Ne može postojati trajna stabilnost u regionu bez efektivne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, putem dijaloga koji pomaže EU. Sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovale na evropskom putu”, navodi se u tekstu Strategije koja predviđa postizanje takvog dogovora do kraja 2019. godine.

rse-strategija

Oko otvorenih bilateralnih pitanja između zemalja u regionu, tekst Strategije jasno poručuje da se pre prijema zapadnobalkanskih zemalja u EU moraju “pronaći i biti sprovedena” definitivna i obavezujuća rešenja.

“EU ne može i neće uvesti bilateralne sporove”, poručuje se u tekstu Strategije.

Kada su u pitanju nerešeni granični sporovi između ovih zemalja, Evropska komsija smatra da bi strane trebale da ih “bezuslovno podnesu na obavezujuću, konačnu arbitražu”, kao što je Međunarodni sud pravde.

Odluke arbitraže o granicama bi trebale obe strane da primene i ispoštuju u potpunosti pre prijema u EU, a to bi trebalo da se uzme u obzir i prilikom pripreme Pristupnog sporazuma.

Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje.

“Kritični delovi ekonomije u regionu su nekonkurentni, sa previše nepotrebnim političkim uplitanjem i nerazvijenim privatnim sektorom”, navodi se.

Osim eksplicitnijih stavova Brisela oko značajnijih pitanja u regionu, tekst Strategije nije doživeo suštinske izmene kada je reč o vremenskoj izvodljivosti pristupanja u EU za svaku zemlju.

Crna Gora i Srbija se i dalje identifikuju kao lideri u regionu, te njihov prijem u EU se predviđa do kraja 2025. godine, s time što bi pristupni pregovori bili završeni 2023. Iste godine, kada lideri u regionu zaključuju pregovore, predviđa se početak procesa sa Bosnom i Hercegovinom.

Albanija i Makedonija bi trebale da otpočnu pristupne pregovore 2019. godine.

Kraj 2019. je rok kada bi Srbija i Kosovo trebale da postignu sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

(Vijesti.ba / RSE)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *